Home
"LED JE PUCAO, ZAJEDNO SU PROPALI..." Kako je jedriličara i vatrogasce iz zaleđenog jezera spasao CARINIK i postao TIHI HEROJ

Kada je jedriličar prošle sedmice na Paliću propao kroz led, akcija njegovog spašavanja trajala je nekoliko sati i u njoj su učestvovali vatrogasci, ali malo ko zna da je tačku na srećnom kraju ove priče stavio Milan Pavković, carinik i ronilac iz Subotice.

Pavke, kako ga zovu prijatelji, je jedan od najiskusnijih carinika na graničnim prelazima sa Mađarskom i vođa je tima za skenere. Ekipe koja uspešno staje na put krijumčarima narkotika, oružja, zaštićenih životinja i svega što putnici pokušavaju krišom da prenesu preko granice.

Istovremeno, jedan je od najiskusnijih ronilaca u našoj zemlji je pravi heroj u rizičnim situacijama na vodi, pod vodom, a ispostavilo se i na ledu.

Iz prve ruke, za čitaoce "Blica", do detalja opisuje šta se dogodilo na Paliću. Kaže da je na sreću jedriličara i ostalih učesnika akcije spašavanja na obali bila grupa molera koja je radila na jednoj fasadi.

- Moleri su primetili jedriličara i da ga odjednom nema. Zvali su policiju, a oni hitnu pomoć i vatrogasce. Stigli su i jedriličari i veslači i tim za spašavanje na vodi. Vatrogasci su prvo pronašli alaski čamac i krenuli ka čoveku u vodi koji nije mogao da naskoči na led jer je pucao pod njim - priseća se on i dodaje:

"Momci su vukli čamac, jedna noga u čamcu, druga na ledu. Jedan vatrogasac je ostao na krmenom delu, drugi na pramčanom i oni su uspeli da ga izvuku u čamac, ali zbog povećanja težine led nije mogao to da trpi i zajedno su propali. Krenula je ka njima druga ekipa sa gumenim čamcem, ali taj čamac ima plastično dno i "V" zarez i on ga izdiže iznad vodene površine, a u ovom slučaju je taj šiljak sam sebe ukopavao zato su i oni ostali zaglavljeni, ali su ih izbavili."

Pošto je sve izlgedalo bezizlazno pozvali su Pavketa i on im je poručio da stiže, da će poneti konopac, a oni da pripreme još kanapa. Zajedno sa roniocem Ilijom Popovićem, jer ronioci po pravilu idu u paru, uputio se što je brže mogao na jezero.

- Poneo sam suvo odelo. Na sreću bio sam slobodan, ali sam odmah obavestio svoje pretpostavljene na carini i sreća u nesreći je što oni imaju ogromno razumevanje za ovakve situacije i nikada ne postavljaju dodatna pitanja. Na obali smo napravili plan, prešli na kontra stranu jezera, ali sam tamo propadao. Momci iz jedriličarskog kluba su mi doneli dasku, seo sam na nju i krenuo ka njima da se povlačim. Sa obale su konstatovali da postoji bliža tačka pristupa i zato sam se vratio posle 50 metara, dovukli su me i prešli smo na poluostrvo - priča Pavke i nastavlja:

- Svaka čast momcima iz vatrogasne jedinice koji su se našli u čamcu što su ostali prisebni. Našli su se pored čoveka koji je na spoljnoj temperaturi od 10 stepeni izvučen iz hladne vode i sedeo je mokar na metalnom čamcu i duvao je vetar. Njegova sreća je što je na sebi imao ronilačko mokro odelo od pet milimetara, a ne standardno koje je tanje. Vatrogasci su mu dali i jaknu, a oni su sekiru vezali konopom i bacali su je napred i povlačili se napred. Nisu se predali.

Ronilac se tako vukao na dasci sa dve vatrogasne sekire. Dok je led bio tanak i raskvašen mogao je da se povlači levom pa desnom rukom, ali u određenom momentu nije imao više silu potiska. Skinuo je peraja sa nogu, smestio sekire na dasku, uspravio se i koristio je kao trotinet.

Kada je došao do njih i sam je propao kroz led, ali se ubrzo uzdigao i zahvaljujući suvom odelu hladna voda nije mogla da ga omete.

- Dobacili su mi sekiru sa kanapom i ja sam počeo da povlačim sebe i automatski i njih. Vezao sam kanap na ronilačku varijantu, namestio sebe na dasci pored čamca i momci, njih 15 ili 20 policajaca, vatrogasaca, građana, su nas izvukli brzo – kaže Pavke.

Vatrgoasce i jedriličara u čamcu je zamolio da se povuku u zadnji deo čamca da bi se plovilo podiglo na gore i da bi kosina omogućila kretanje, ne da podbija led, već da ga gazi i drobi. To je princip koji koriste ledolomci i koji je Pavketu odmah pao na pamet.

- Situacija je bila specifična. Momci iz spasilačke ekipe na vodi su naučeni kako da brzo odreaguju i kako da dođu do nekoga i da ga pronađu, veslači uče svoje članove kako da drže balans da bi izveli pokrete. I jedni i drugi su naučeni na vodu, ali ne na led. Ronioci koji prođu obuke pod ledom imaju drugačiji način razmišljanja. Uz sve što se desilo tog dana imali smo i mnogo sreće i entuzijazma i ljude dobrih namera koje su nas odvele u dobrom pravcu – srećan je što se sve dobro završilo.

Sa kolegama je učestvovao i u akcijama spašavanju u Obrenovcu. Mnogo je događaja i momenata na terenu koje je sakupio i koji su mu doneli ogromno iskustvo.

- Neki od nas smo imali situacije da smo tražili utopljenike, potopljene splavove, automobile, da budemo deo organizacije koja traži ostatke Senćanske bitke u Tisi, ali to je sve sastavni deo našeg obrazovanja i svaki izlazak na vodenu površinu se kod nas planira, jer koliko znaš toliko si bezbedan – kaže Pavke.

Milan Pavković je carinski službenik od 2000. godine. Kako profesionalno, tako i u svojoj velikoj ljubavi prema ronjenju, prošao je brojne kurseve i obuke. Kaže da je često bio u školskoj klupi kao učenik, ali se često nalazi i u ulozi predavača.

Službeno je boravio u Americi gde je takođe sa kolegama uspeo da pronađe carinske prekršaje dok je radio pod supervizijom američkih kolega. Bio je u Kini zbog rada na skenerima, zatim i u Slovačkoj.

- Počeo sam da ronim iz znatiželje u subotičkom klubu ronilaca gde je jedan od najpoznatijih osnivača Đorđe Branisavljević Beli, naš mentor i otac svih nas kompletno. Imali smo sreću za razliku od ostalih klubova jer je on bio vojno lice, podmorničar, ronilac diverzant i bio je fizičko obezbeđenje Josipa Broza Tita. Veoma bogato iskustvo koje se od njega dobija na kašikicu, ali nema cenu - zahvalan je Pavke.

Na klub i Savez ronilačkih klubova je posebno ponosan, a duplu sreću donelo mu je njegovo mlađe dete, sin Nenad koji je postavio nekoliko državnih i svetski rekord u ronjenju.

- Od 2012. godine sam instruktor sa dve zvezde. Ostalo mi je još M3, ali o tom potom, ima vremena i puno rada do toga. Radimo i akcije čišćenja jezera u saradnji sa lokalnim samoupravama ili preduzećim. Čistili smo Palić, Zobnatičko jezero, Panoniju, Adu Ciganliju i druge vodene površine. Do 2004. išli smo da tražimo potopljene, a onda je to preuzela Žandarmerija i SAJ, ali u slučaju da oni nisu u mogućnosti, nas angažuju

 

 

Kako je jedriličara i vatrogasce iza zaleđenog jezera spasao CARINIK i postao TI

Ferplej

Ferplej je pobeda

Partneri

Ministarstvo omladine i sporta Srbije

Sportski savez Srbije

Olimpijski komitet Srbije

Antidoping agencija Srbije

Facebook

SOPAS - Youtube channel

SOPAS - Youtube channel